Zvanični email koji je Bill Gates poslao Jeffreyju Epsteinu

Preuzeto sa fbi.gov

Voice to Skull (V2K) tehnologija privlači pažnju stručnjaka i teoretičara zavera. Radi se o sistemu koji omogućava da zvuk ili glas bude direktno prenet u ljudski mozak, bez upotrebe običnih zvučnika.

Stručnjaci ističu da ovakvi uređaji koriste radiofrekventne signale ili elektromagnetne talase kako bi stimulisali slušni korteks, stvarajući iluziju „unutrašnjeg glasa“. Dokumenti i izveštaji koji se pominju u javnosti sugerišu da tehnologija ima potencijal da utiče na raspoloženje, pažnju i percepciju ciljeva, iako su efekti još uvek kontroverzni i nedovoljno istraženi.

Voice to Skull pomera granice privatnosti i kontrole uma,Ako ove tehnologije budu zloupotrebljene, posledice po mentalnu autonomiju ljudi mogu biti ozbiljne.

Iako V2K već decenijama izaziva kontroverze i teorije zavera, njegova pojava u dokumentovanim vojnim i istraživačkim projektima otvara pitanja o etici, bezbednosti i granicama ljudske privatnosti.

Remote Neural Monitoring Panel

Agent NSA (National Security Agency) snimio je

kako program učitava vizuelni korteks osobe 

i emituje ga na ekranu 

Patent US3951134

Zamislite oružje koje ne puca, ali ipak pogađa – ne telo, već um. Tehnologija koja je nekada pripadala naučnoj fantastici danas postaje stvarnost Remote Neural Monitoring (Patent US3951134) poseduje  sposobnost da čita misli, predviđa odluke, učitava vizuelni i audio korteks i menja percepciju, i to sve daljinskim putem. U svetu u kojem granice privatnosti postaju iluzorne, pitanje više nije „ko puca?“, već „ko misli?“.

Dok naučnici istražuju neuronske mreže i nanomaterijale, vojne laboratorije rade na uređajima koji mogu detektovati i skenirati moždane talase na daljinu. Šta znači biti zaštićen kada vaš sopstveni um postaje meta? I koliko smo daleko od društva u kojem su misli javna domena?

Ovo je priča o novoj vrsti rata koja se ne vodi na bojnom polju, već u najintimnijem prostoru ljudske svesti.

U svetu gde tehnologija i vojne inovacije napreduju brže nego što zakon može da ih reguliše, neurooružje se pojavljuje kao jedna od najkontroverznijih oblasti. Umesto klasičnog oružja, neurooružje cilja ljudski mozak – utiče na misli, osećanja i ponašanje, često bez vidljivih fizičkih povreda.

Na čelu ovih eksperimenata su napredni nanomaterijali, uključujući grafen-oksid, koji se u laboratorijama istražuje zbog svoje sposobnosti da prolazi kroz krvno-moždanu barijeru i potencijalno menja neuronske funkcije. Naučnici upozoravaju da iako se većina istraživanja nalazi u ranoj fazi, rizici zloupotrebe su veliki.

Vojni programi širom sveta navodno testiraju tehnologije koje mogu da utiču na raspoloženje, pažnju i odluke ljudi na daljinu. Stručnjaci za etiku i ljudska prava ističu da razvoj takvih tehnologija bez međunarodnog nadzora otvara vrata zloupotrebama koje mogu imati dugoročne posledice po pojedince i društvo.

Ne govorimo više o pucnjima i bombama – govorimo o kontrolisanju mozga i percepcije, što ima duboke moralne i pravne implikacije.

Dok javnost često ne zna za ove programe, dokazi iz istraživačkih dokumenata sugerišu da države ulažu milijarde dolara u razvoj uređaja koji mogu ciljati moždane talase i utiču na ponašanje. Pitanje koje se nameće je: gde je granica između nacionalne bezbednosti i prava na mentalnu privatnost?

Neurooružje je simbol novog doba konflikta – nevidljivo, sofisticirano i potencijalno izuzetno opasno. Dok međunarodna zajednica pokušava da uhvati korak sa ovom tehnologijom, osnovno pitanje ostaje: da li će čovek biti još uvek gospodar svog uma, ili meta modernih ratova?

• Kako funkcioniše neurooružje

• Voice to Skull: Kada glas stiže direktno u glavu

• Kako veštačka inteligencija i bezbednosne službe čitaju vaše misli bežičnim putem

• Neurooružje:  Kraj privatnosti za čovečanstvo